Predstavnici sedam članica Evropske unije koje su bile uključene u projekat izgradnje Јužnog toka složili su se danas u Briselu da se okrenu alternativnim putevima uvoza gasa kao što je Јužni koridor, koji povezuje Azerbejdžan i Italiju.
Ministri energije Italije, Austrije, Bugarske, Rumunije, Slovenije i Grčke, kao i ambasador Hrvatske pri EU, danas su tokom radnog ručka sa evropskim komesarom za energiju Marošom Šefčovićem raspravljali o posljedicama odustajanja Rusije od izgradnje Јužnog toka i dogovorili se da se okrenu drugim projektima.
Oni su u saopštenju za medije istakli da od Rusije nisu dobili zvanično obaveštenje o prekidu radova na Јužnom toku, već su za to saznali iz izjave ruskog predsednika Vladimira Putina tokom posete Turskoj prošle nedelje.
“Integracija gasnog tržišta i diverzifikacija snabdijevanja zahtijeva izgradnju neophodne infrastrukture i primjeni usaglašenih pravila za dobrobit potrošača u južnoevropskom regionu”, poručili su ministri u saopštenju za medije.
Oni su kao jedan od bitnih alternativnih puteva za dotok gasa naveli Јužni koridor, koji bi od nalazišta u Kaspijskom moru trebalo da prođe kroz Azerbejdžan, a zatim preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije stigne u Italiju, što zahtijeva i izgradnju dionice preko Јadrana.
Sem toga, ministri su se založili za bolje međusobno povezivanje gasnih postrojenja u južnoj Evropi i za izgradnju terminala za tečni gas (LNG) koji se brodovima doprema iz arapskih zemalja.
Zbog toga je najavljeno osnivanje radne grupe na visokom nivou koja će koordinirati radove na obezbijeđenju urednog snabdijevanja gasa na duži rok.
Šefčović je ranije danas na konferenciji za medije izjavio da EU nema ništa protiv izgradnje Јužnog toka pod uslovom da se on uskladi sa evropskim pravilom da ista firma ne može da bude istovremeno vlasnik gasovoda i jedini distributer gasa na evropskom tlu.
On je takođe rekao da iz Moskve dosad nije stigla zvanična informacija o obustavljanju izgradnje Јužnog toka, već je za to saznao iz medija.
Komentariši