BRISEL, BANJALUKA – Evropska komisija (EK) predstavila je detalje podrške
reformskim naporima u zemljama zapadnog Balkana i Turskoj, kojima će u narednih sedam godina pripasti 11 milijardi evra, a koliko će od toga dobiti BiH, biće objavljeno u kasnoj fazi ove godine, zbog nedostatka koordinacionih struktura na nivou države, potvrđeno je u petak iz EK.
U tabeli koja je prezentovana i koja prikazuje koliko novca će dobiti svaka od država vidljivo je da će najviše pripasti Turskoj, čak 4,45 milijardi evra, a slijedi Srbija, koja će dobiti 1,5 milijardi evra.
Iz Brisela su naveli da će Albaniji pripasti 649,5 miliona, Makedoniji 664,2 miliona, Kosovu 645,5 miliona, a Crnoj Gori 270,5 miliona evra, dok preostalih 2,96 milijardi “otpada” na fondove za “multi-country” aktivnosti, kao i informacije i komunikacije, reviziju, nadzor i evaluaciju, troškove Kancelarije visokog predstavnika i nealocirana sredstva za BiH.
“Ova sredstva, kako je dogovoreno od strane EU prošle godine, biće dostupna kroz novi Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II)”, precizirano je u Briselu.
Kako se navodi, vlasti zemalja koje su u pitanju bile su uključene u identifikovanje ključnih područja koja će imati najviše koristi od pomoći.
Konsultovani su, navode iz EK, i Evropski parlament i zemlje članice EU, kao i organizacije civilnog društva, međunarodne organizacije i finansijske institucije.
“Ova obnovljena pomoć je izuzetno dobra vijest za region proširenja. Ona će pomoći zemljama koje imaju evropsku perspektivu za implementaciju reformi koje će direktno uticati na građane, pomoći im da napreduju na svom putu ka Evropskoj uniji i izgraditi mostove saradnje sa susjedima”, izjavio je Štefan File, komesar za proširenje EU.
Iz Brisela poručuju da će finansijska pomoć ciljati strateške prioritete za zemlje koje žele da se pridruže EU, kao i jačanje regionalne i teritorijalne saradnje i investicija.
“Ključna područja uključuju upravu i reformu javne uprave, vladavinu prava i temeljna prava, kao i podršku ekonomskog rasta, te konkurentnost”, saopštili su iz Evropske komisije.
Dok iz Brisela kažu da će naknadno biti objavljeni podaci o tome koliko novca će pripasti BiH za sedmogodišnji period (2014 – 2020), iz Direkcije za evropske integracije Savjeta ministara BiH (DEI) navode da je BiH izradila prijedlog državnog programa pomoći IPA 2014, koji, dakle, pripada budžetskom periodu 2014 – 2020.
“Nakon što je program IPA 2014. u julu ove godine usvojilo Vijeće ministara BiH, on je proslijeđen EK. Iz okvirne alokacije IPA 2014. za BiH u iznosu od 40 miliona evra, EK je nakon majskih poplava u BiH izdvojila 15 miliona za posebne mjere ublažavanja posljedica poplava. Ostatak je isprogramiran za devet projekata, ukupne vrijednosti 23,09 miliona evra”, navela je Marina Kavaz-Siručić, portparol DEI.
Ona podsjeća da je Nacrt strateškog dokumenta za IPA II predvidio da za korištenje IPA II sredstava u svim državama korisnicama moraju postojati sveobuhvatne sektorske strategije.
“U budžetskom periodu 2014 – 2020. BiH ne može da koristi IPA II sredstva za infrastrukturne projekte u sektorima kao što su poljoprivreda, transport, zaštita životne sredine dok ne razvije sveobuhvatne sektorske strategije. Za sektor poljoprivrede se traži i poseban uslov, a to je uspostavljanje posebne strukture za upravljanje finansijskim sredstvima EU u ovom sektoru”, naglasila je Kavaz-Siručićeva.
Ona je još dodala da je u Strategiji proširenja, objavljenoj uz Izvještaj o napretku BiH za 2013, Evropska komisija konstatovala da dosadašnji nivo pretpristupne pomoći BiH ne može biti održan, imajući u vidu neispunjenje ključnih uslova za nastavak integracije.
“Pod tim se podrazumijeva usklađivanje Ustava BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i temeljnim slobodama u kontekstu presude ‘Sejdić i Finci’, kao i uspostava efikasnog mehanizma koordinacije”, precizirala je ona.
Komentariši